Сајтови ООСИ Ужица

UDZO

Календар

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31

Анкета

Да ли сте на сајту www.osi-uzice.rs нашли корисне информације?

Да - 57.1%
Делимично - 28.6%
Не - 14.3%

Укупно гласова: 14
Гласање за ову анкету је завршено од: 27 мар 2012 - 01:56

Пријатељи пројекта

Шта је дистрофија?

Дистрофија се одоноси на групу генетских наследних болести које слабе мишићно ткиво које покреће тело човека. Дистрофију генерално карактерише прогрсивно слабљење скелетног мишићног ткива, значајан дефект мишићних протеина, као и изумирање мишићних ћелија и ткива које их повезује.

Постоји девет основних врста болести које спадају у овај опис, али постоји преко стотину болести са мање или више сличности, и све их обједнињује назив МИШИЋНА ДИСТРОФИЈА.

Већина типова мишићне дистрофије су multi-system disorders са манифестацијом код телесних система као што су срце, ендокрине жлезде, нервни систем, кожа, очи, гастродигестивни тракт, плућа, и други органи.

Први историјски записи о мишићној дистрофији датирају из прве половине XIX века, када је Сер Чарлс Бел написао студију о болести која је узроковала болест код дечака.

Већ крајем XIX века посвећена је већа пажња овој болести тад је постало јасно да се ради о читавом скупу различитих болести, и да од ове болести обољевају мушкарци свих узраста.

Током напретка медицине, када је област генетике почела да се проучава, дошло је до великог напретка у схватању начина деловања дистрофије. Тада је постало јасно да од ове болести обољевају и жене, али да је због природе генетике људског бића, број оболелих жена значајно мањи.

Дијагностика је углавном заснована на биопсији мишића, али понекад су потребне и друге анализе како би се болест потпуније обрадила и сврстала у специфичну категорију, ради адекватног третирања пацијента и евентуалног лечења.

Прогноза напредовања дистрофије зависи од многих фактора и не постоји генерални модел. У неким случајевима болест може напредовати полако током зивота оболелог, док се код других јавља рапидно слабљење мишића, настаје тешка функцијска неспособност и смрт као крајњи резултат.

Нека деца оболела од мишићне дистрофије умиру у првим годинама живота, док друга наџиве просечну старост човека још увек способни да се самостално крећу.

Иако дистрофија напада људе свих старосних доби, најозбиљни случајеви се углавном јављају још у раном детињству.

Не постоји познати лек за третман оболелих. Постоје физикалне терапије које могу помоћи пацијентима да донекле успоре прогресију болести. Ту су и електролитичке терапије, бањско лечење, пливање, дужи боравак на мору, масаже и бављење неким врстама спортова.

Почетком XXI века уложени су значајни напори на проналажењу лека или скупа лекова који би могли да излече неке дврсте дистрофије. У неким истраживањима дошло се чак и до експерименталних лекова, али резултати још увек нису познати јер је неопходан дугорочан третман да би се побољшања приметила.

Постоје програми превенције појаве неких облика мишићне дистрофије. Идеја већине програма је иста – рано дијагностиковање код фетуса, или тестирање потенцијалних родитеља на одређене генетске неправилности које су повезане са дистрофијом код наследника. Иако је медицина на пољу ДНА анализе значајно напредовала током последњих двадесет година, код већег дела људске популације уочавање неправилности везаних за дистрофију није тако једноставан процес и захтева велике материјалне ресурсе.