У уторак, 10. Јуна 2025. године одржано је завршно вече сада већ традиционалне, 12. по реду, манифестације „Kикини дани“. Ова манифестација посвећена је прерано преминулој активисткињи Удружења дистрофичара Златиборског округа Тијани Петровић – Кики.

Манифестација има за циљ да очува оне вредности за које се Кика кроз цео свој ангажман у „инвалидском покрету“ залагала, а то су: стварање изједначених могућности за особе са инвалидитетом у друштву и њихово потпуно укључивање у заједницу на равноправним основама. Реализацију ове манифестације и ове године подржало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања – Сектор за заштиту особа са инвалидитетом.

Манифестација „Кикини дани“ одржана је у башти Градског културног центра у Ужицу.

И ово завршно вече манифестације обухватило је сумирање и проглашење победника три расписана конкурса – неизоставног дела ”Кикиних дана” од самог почетка: новинарског, литерарног и ликовног, као и уручивање посебног признања „Цвет једнакости“ за допринос унапређењу положаја особа са инвалидитетом у граду у претходној години, али и у претходном периоду.

И ове године реализован је јединствен конкурс за представнике медија са територије Србије, који је за циљ имао да подстакне новинаре да шаљу своје радове из четири категорије: штампани медији, Интернет, радио и телевизија, а на тему особа са инвалидитетом. На конкурс је пристигло 13 радова из целе Србије, а жири су чиниле прошлогодишње добитнице награда: Слађана Грнчарски (ех Димитријевић) из УНС-а, председница жирија и Тијана Лукић – Радио Београд 1.

За најбољу ТВ репортажу изабрана је епизода „Безнађе“ емисије „Место за нас“ ауторке Иве Омрчен. „Постоје животи које ни смрт не може да оспори“ укратко је сажетак ове емисије, емитоване на РТС-у. Ива Омрчен ухватила се у коштац са нимало лаком темом – мајке детета које је преминуло од последица ретке болести. Ива Омрчен  је и укупна добитница статуете „Цвет једнакости“, јер већ годинама на Јавном сервису ради емисију „Место за нас“ посвећену особама са инвалидитетом. Њеном заслугом, испричане су стотине прича о проблемима са којима се ове особе суочавају, предлагана решења, гледаоци су информисани о различитим препрекама са којима се суочавају. Ива је активна и у оквиру Националне организације за ретке болести и својим јавним наступима у којима говори о сопственој болести, охрабрује и друге особе са инвалидитетом да се не стиде, јавно проговоре и да упркос свему разлике између оних који имају и немају инвалидитет не смеју да постоје. (Израду статуете „Цвет једнакости“ финансирало је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а ауторско је дело Ане Лазић, примењене уметнице из Ужица)

Радијска емисија „Поносни, одговорни, несакривени: херој нашег времена – Иван Новковић“ аутора Бобана Коцева освојила је прво место у категорији Радијски прилог. Кроз сећања пријатеља и сабораца ми „упознајемо“ Ивана Новковића, активисту који је оставио неизбрисив траг у борби за равноправност и бољи положај особа са инвалидитетом у родном Нишу. Његова борба није била ограничена само на физичко приступачност, већ је био пионир у коришћењу нових технологија у циљу унапређења особа са инвалидитетом. У земљи где се преминулих и њихових заслуга ретко сећамо, Бобан Коцев је направио омаж активисти, подсећајући нас да је положај особа са инвалидитетом побољшан захваљујући многим појединцима који више нису са нама. Такође, ова емисија је емитована на Радију Православне епархије нишке, што нас подсећа да је и црква савезник у борби за побољшање положаја особа са инвалидитетом.

„Понос Чачка – Лазар Филиповић на параолимпијади у Паризу“ освојио је прву награду у категорији новинског текста. Дарко Петровић, аутор овог текста је кроз причу о Лазару Филиповићу, пиониру паратриатлона у Србији приказао изазове са којима се суочавају такмичари у овој дисциплини. Ова прича је инспирација свима, не само особама са инвалидитетом, како треба истрајати у борби за боље услове. Инспирација је и аутор овог текста, који је такође особа са инвалидетом, а осим што је дипломирани економиста, Дарко Петровић је пионир у социјалном предузетништву у свом граду и уредник часописа „НОСИМО Добре Вести“.

 

Што се литерарног конкурса тиче, који је део ове манифестације од самог почетка – трочлани жири у саставу: Валентина Златановић Марковић, професорка српског језика и књижевности, Борис Којадиновић, поета и члан Удружења инвалида церебралне и дечије парализе Ужице и председник жирија – Радован Павловић, просветни радник, редитељ инклузивних представа за децу и писац, одлучивао је о пристиглим радовима.

Теме конкурса су биле: „Нека твој поглед буде мост, а не зид“ и „Свака сенка има своје сунце“. Ученици су се трудили да прикажу свој таленат и удовоље својој инспирацији.

Две ученице из Машинско-електротехничке школе из Прибоја освојиле су друго и треће место, док је ученик Медицинске школе из Ужица освојио прво место и то:

3. место: Сара Пенезић,

2. место: Илхана Хаџифејзовић и

1. место: Давид Бамбур.

Награђеним ученицима је поред диплома, уручена и новчана награда.

У оквиру ликовног конкурса који је такође расписан у оквиру наше манифестације пристигао је велики број ликовних радова ученика основних школа са територије града Ужица и околине. Тема конкурса је била „Ништа није тако различито као људска сличност“.

Жири у саставу: Ана Лазић (примењена уметница), Марија Ђокић (мастер примењена уметница) и Марко Микавица (психолог) донео је једногласну одлуку о најбољим радовима:

1. место: Коста Матић, I2 ученик ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно;

2. место деле два рада:

– Лука Бранисављевић, III4 ученик ОШ „Слободан Секулић“ и

– Лазар Миладиновић, II3 ученик ОШ „Алекса Дејовић“, Севојно;

3. место деле два рада:

– Кристина Пантовић, II3 ученица ОШ „Душан Јерковић“ и

– Нина Златић, IV3 ученица ОШ „Душан Јерковић“.

Жири је одабрао још осам ликовних радова који ће своје место наћи у календару Удружења за 2026. годину.

Такође, традиционално признање које се темељи на Кикиним принципима живoта и рада, „Цвет једнакости“ намењенo институцијама и појединцима који су у претходној години, али и у претходном дужем периоду дoпринели унапређењу положаја особа са инвалидитетом и ове године додељено је у складу са одлуком организатора.

Ове године то признање заслужено је припало Дарију Милосављевићу из Музичке школе “Арс Нова“, пријатељу и сараднику Удружења, који већ дуги низ година учествује у реализацији активности, пројеката и радионица Удружења.

Поред, условно речено званичног дела, ово вече ће се памтити по енергији и емоцији која ће се после њега још дуго задржати у сећањима посетилаца и гостију. Да ово вече не изневери ни по том питању, ни госте ни сећање на Кику, највише су поред самих чланова Удружења дистрофичара и Удружења инвалида церебралне и дечије парализе из Ужица, допринели деца из Предшколске установе Ужице – вртић „Искра“, Огњен Станковић, Анур Хаџибрахимовић из Савеза глувих Ужице, бенд “Никад спремни“ заједно са чланицама Удружења: Маријом Карадаревић, Александром Васиљевић и Мирјаном Јовановић.

Емоције које су нас оплемениле након овогодишњих ”Кикиних дана” грејаће наша срца бар до следећих…

Аутор фотографија: Игор Ђорђевић