Интервју за Ужице Медиа, Биљана Суботић – ЊИХОВ ГЛАС МОРА ДА СЕ ЧУЈЕ!

 

Интервју – Биљана Суботић: Као стручна сарадница и координаторка Инфо центра за особе са инвалидитетом, има увид у то колико су деца и млади са инвалидитетом видљиви у ужичком крају.

– Када говоримо о видљивости деце и младих, али и одраслих особа са инвалидитетом, морам на почетку да нагласим оно основно, а то је да је њихова видљивост у локалној заједници од суштинске важности за њихову инклузију. За равноправно учешће и квалитет живота, – каже Биљана и додаје:

– Нажалост, још увек не постоји свеобухватни регистар особа са инвалидитетом за подручје нашег града. Већ свака организација особа са инвалидитетом (има их 12 на подручју Ужица) има списак свог чланства на основу кога се може даље причати о њиховој видљивости, потребама, остваривању права.

Такође, врло је значајно прецизирати термин “видљивост” у контексту особа са инвалидитетом.

То не значи само да особе са инвалидитетом постоје у нашем друштву. Да је њихово свакодневно функционисање отежано у односу на остатак грађанства.

Нити значи да су више видљиве уколико презентујемо њихове животне приче и борбе. Она значи много више:

  • присутност у свакодневном животу заједнице
  • препознавање и уважавање различитости
  • учешће у доношењу одлука
  • приступачност као основни услов видљивости
  • борба против стереотипа.

Пођимо од присутности у свакодневном животу заједнице која, пре свега, значи да су ОСИ физички присутне и активне у различитим аспектима живота заједнице: у школама, на радним местима, у култури, спорту, на јавним догађајима, у медијима. Да буду прихваћене, поштоване и УКЉУЧЕНЕ.

Видљивост значи да локална заједница препознаје особе са инвалидитетом као равноправне чланове са својим правима, потребама, потенцијалима и идентитетом. У овом делу постоје заиста значајни помаци напред у односу на период од пре коју деценију, када се инвалидитет посматрао искључиво кроз призму медицинске перцепције односно оштећење, инвалидност, хендикеп.

По социјалном моделу, проблем више није у појединцу који због свог инвалидитета „није прилагођен друштву“, већ у друштву које не ствара једнаке могућности за равноправно учешће свих својих чланова.

Интервју – Биљана Суботић: Особе са инвалидитетом би требале да учествују у одлучивању о питањима која их се тичу, што и није баш случај код нас. Њихов глас мора да се чује и уважи.

Наравно, без приступачног окружења (физички простор, доступност информација, комуникација, превоз итд), нема ни видљивости. Да бисмо се успешно борили против стереотипа и предрасуда, морамо да прихватимо став да је особа са инвалидитетом – особа са потенцијалима, а не немоћна нити пасивна. Све наведено сумирано значи да видљивост није када се о особама са инвалидитетом говори – већ да се заједно са њима гради заједница.

Деца и млади са инвалидитетом, као једна посебно осетљива популација, јесу препознати у нашем граду, али као и увек и свуда увек може и мора да се ради на побољшању услова и квалитета живота. Могућности су различите и свакако је пожељно да буду дугорочније.

УМ: Ако су видљиви, на који начин, у ком облику?

Интервју – Биљана Суботић – Пре свега, у заједници у последњих деценију и по, постоје услуге социјалне заштите и сервиси подршке особама са инвалидитетом. Које су од почетног пројектног развијања и имплементирања достигле ниво редовног финансирања из градског буџета како и треба да буде.

Тако о видљивости деце и младих са инвалидитетом можемо говорити, поред горе наведеног, и у контексту остваривања њихових права на коришћење услуга социјалне заштите:

  • лични пратилац
  • помоћ у кући за децу са сметњама у развоју
  • Дневни боравак
  • Инклузивни центар
  • персонална асистенција за младе који су друштвено активни.

Такође, мапирање потреба у заједници је значајан корак ка потенцијалном развијању и имплементацији услуга које још нису успостављене, а процењено је да су потребне.

Наше две организације, Удружење дистрофичара Златиборског округа и Удружење инвалида церебралне и дечије парализе, труде се да кроз све своје активности (било да су редовне, програмске или услуге социјалне заштите) раде на што већој укључености деце и младих са инвалидитетом. Не само наших чланова већ и свих осталих. Почев од области образовања организацијом тематских радионица намењених деци и младима са инвалидитетом. Али и осталој деци промовисањем емпатије, толеранције и разумевања.

Такође, у оквиру својих активности, организујемо и уметничке радионице које укључују младе без обзира на способности. Инклузивни спорт је од изузетног значаја када су у питању особе са инвалидитетом. И однедавно смо основали Друштво за спорт и рекреацију особа са инвалидитетом „КолОСИ“. Како бисмо спорт што више приближили особама са инвалидитетом, посебно деци и младима. Сви који су заинтересовани могу нас контактирати и посетити на адреси Кнеза Лазара 2, тел: 031/500 451.

Када је реч о физичкој приступачности простора, трудимо се да будемо активно укључени у све што се планира а од значаја је за особе са инвалидитетом.

Интервју – Биљана Суботић: Подршка породицама је оно чиме се такође јако дуго бавимо. Кроз различите типове радионичарског рада са члановима породица особа са инвалидитетом.

Такође, деца и млади са инвалидитетом од почетка су значајан и неизоставан део сваке наше манифестације коју организујемо. а посебно када су у питању оне традиционалне: „Кикини дани“ и обележавање 3. децембра – Међународног дана особа са инвалидитетом.

УМ: Може ли се повећати степен виђивости деце и младих са инвалидитетом у средини у којој живе?

Биљана Суботић – Наравно! Чак и у примерима изузетне уређености неке државе увек се може нешто унапредити.

Степен видљивости деце и младих са инвалидитетом у средини у којој живе може се повећати кроз различите конкретне мере, иницијативе и промене у приступу заједнице.

Повећање видљивости није само питање физичке присутности о којој сам већ на почетку причала. Већ прихватања, уважавања и активног укључивања деце и младих са инвалидитетом у живот једне заједнице. Заједница која их види – јесте заједница која их признаје и поштује као равноправне чланове.

УМ: Ко може повећати њихову видљивост: родитељи, медији, школа, удружења особа са инвалидитетом, локална самоуправа?

Биљана Суботић – Сви актери које сте навели: родитељи, медији, школа, удружења ОСИ, локална самоуправа са доносиоцима одлука. Сви имају важну улогу, Ипак највећи резултати се постижу заједничким и међусекторским деловањем и пре свега разумевањем.

Зашто су неке иницијативе и услуге неопходне: родитељи сарадњом са осталим актерима и активним подстицањем и укључивањем своје деце у заједницу. Школе односно образовне установе обезбеђивањем истинске инклузије, заједничких активности и едукације.

Затим, медији да пре свега исправном терминологијом као и активном промоцијом особа са инвалидитетом. Локална самоуправа обезбеђивањем средстава и финансирањем, повећањем приступачности, укључивањем ОСИ у процесе доношења одлука. Удружења ОСИ заступањем права и интереса, заговарањем, пројектима и различитим радионицама са учешћем деце, младих али и одраслих ОСИ.

Као што сам већ негде на почетку напоменула, видљивост деце и младих са инвалидитетом задатак и обавеза је заједнице. Не само одговорност једне групе. Само заједничким деловањем стварамо једно равноправно друштво и услове за истинску једнакост, прихваћеност и поштовање.

УМ: Међу децом и младима са инвалидитетом има песника, спортиста, и са још много талената, како да их запазе суграђани, вршњаци, како да их запамте?

Биљана Суботић – Итекако! Ово је заиста важно питање. Јер видљивост талената ове деце и младих мења перспективе и доприноси рушењу предрасуда. Ово нас враћа и на значај социјалног модела инвалидности, а то је да особе са инвалидитетом видимо и доживљавамо кроз њихове способности, идеје, таленте, успехе.

Како су особе са инвалидитетом део манифестација и активности удружења ОСИ, исто тако им треба пружити могућност да буду део манифестација и догађаја који нису у организацији ОСИ. Односно, активно их укључити у културни и спортски живот у заједници.

Неопходно је радити на афирмацији и подршци у свим сегментима друштва. Наравно, ви као медији неизоставни сте део тога и наше организације имају добру сарадњу са локалним медијима. Ми, као заједница, треба да стварамо прилике, а не препреке.

УМ: Наведите неке годишње манифестације којима млади са инвалидитетом показују да су исти као и други млади, да знају, умеју и хоће?

Интервју – Биљана Суботић – У организацији наших удружења, то су свакако „Кикини дани“. Сада већ регионално препозната традиционална манифестација Удружења дистрофичара Златиборског округа.

Наравно, ту је и обележавање Међународног дана особа са инвалидитетом – 3. децембра. Када увек организујемо манифестацију у којој учествују деца и млади са инвалидитетом: корисници Дневног боравка, чланови Удружења МНРО “Анђели”, деца и млади из наша дрва удружења, деца корисници услуге Инклузивни центар…

Такође, чланови Удружења МНРО „Анђели“ део су КУД-а „Севојно“. Који својим наступима већ пар година обогаћују Међународни дечији фестивал фолклора „Лицидерско срце“. А одржава се сваке године у августу у Ужицу. Као и остале локалне манифестације и свечане академије других организација ОСИ.

Као што сам већ напоменула, почетком ове године са радом је почело и Друштво за спорт и рекреацију особа са инвалидитетом „КолОСИ“. И чланови тима већ су имали наступ на овогодишњим Међуопштинским омладинским спортским играма “МОСИ 2025” које су одржане у Вишеграду. И вратили су се са две освојене медаље. Прво место у дисциплини пикадо за ОСИ освојио је млади Јован Милановић и Ана Ђокић – освојено треће место у дисциплини стрељаштво за ОСИ.

УМ: Колико су медији у Ужицу заинтересовани за активности деце и младих са инвалидитетом?

Биљана Суботић – Заинтересовани су, укључујући и медије који раде као дописништва већих медијских кућа са националном фреквенцијом. Већ дуго наше организације имају развијену сарадњу са представницима медија на локалу. Која не укључује само извештавање са манифестација, већ активно прате рад удружења. Али аплицирају и на медијске конкурсе са пројектима који се односе на особе са инвалидитетом.

Са новинарима већ 12 година активно сарађујемо и кроз новинарски конкурс „Цвет једнакости“ који је део „Кикиних дана“. Награда „Цвет једнакости“ додељује се за медијске прилоге који се баве темама инвалидности, промовишу активности права и достигнућа особа са инвалидитетом. А који су обављени у штампаним, електронским или online медијима од националног, регионалног и локалног значаја.

На тај начин, афирмише се социјални модел инвалидности и активизам особа са инвалидитетом. Промовишу се њихови потенцијали, достигнућа, права, инклузивни приступ и креативност.

УМ: Шта се још може урадити да деца и млади са инвалидитетом буду видљивији, запаженији, ко треба да се мало више потруди: школа,средина, родитељи, удружења?

Биљана Суботић – Заједничко ангажовање свих наведених актера, као и осталих релевантних установа и институција. Значи једна мултисекторска сарадња уз континуирано унапређење. Да би један систем функционисао, сви његови учесници треба да дају допринос.

Уколико као друштво не умемо сами, не будимо поносни него препишимо неки већ у пракси доказано ваљан модел и начин функционисања. И прилагодимо га нашем друштву и могућностима.

УМ: Реците нам нешто о раду Инфо центра за особе са инвалидитетом у Ужицу.

Интервју – Биљана Суботић – Инфо центар ОСИ Ужице је сервис подршке и део је активности Удружења дистрофичара Златиборског округа Ужице који пружа информације, прати и информише о активностима организација ОСИ на подручју града Ужица.

Улога Инфо центра ОСИ је олакшавање приступа правима, информацијама, ресурсима и укључивању у заједницу и то кроз:

  • информисање
  • саветовање и подршку
  • повезивање
  • заговарање и
  • јавно деловање.

Рад Инфо центра ОСИ Ужице намењен је: особама са инвалидитетом свих узраста, родитељима/старатељима ОСИ, образовним и стручним радницима. Као и свима који раде са особама са инвалидитетом, медијима, члановима заједнице који желе да науче више и допринесу инклузији.

Рад и активности нашег Инфо центра ОСИ доприноси видљивости, оснаживању и укључивању особа са инвалидитетом у заједницу. Такође, има улогу и у рушењу предрасуда и стереотипа, као и изградњи једног праведнијег и равноправног друштва.

Преузето са Ужице Медиа